Veštačka inteligencija u modernim automobilima

Veštačka inteligencija u automobilima može se koristiti za praćenje i uticanje na ljude — ali danas je prvenstveno namenjena bezbednosti i udobnosti, a ne kontroli. Pa ipak, zabrinutost je potpuno opravdana.

Šta je uopšte „veštačka inteligencija u automobilima“?

Kada ljudi govore o veštačkoj inteligenciji u modernim automobilima, obično se pozivaju na:

Sistemi pomoći vozaču (ADAS)

• Automatsko kočenje u slučaju nužde • Pomoć za održavanje trake • Adaptivni tempomat • Praćenje umora i pažnje vozača

Praćenje unutrašnjosti

• Kamere koje prate oči, glavu i pažnju • Senzori koji mere položaj ruku, otkucaje srca ili disanje (kod nekih modela)

Podaci i softver

• GPS i obrasci ponašanja u vožnji • Ažuriranja putem interneta • Povezani sistemi (oblak, aplikacije, serveri proizvođača)

Zove se veštačka inteligencija zato što sistemi uče obrasce i inteligentno reaguju — ne zato što automobil „misli sam za sebe“.

Koji je cilj danas?

Zvanični i stvarni ciljevi su prvenstveno:

• Manje nezgoda
• Manje umora i ometanja
• Poboljšan protok saobraćaja
• Niži rizik osiguranja

Na primer, EU već zahteva da novi automobili imaju:

• Inteligentnu pomoć za brzinu
• Praćenje vozača (od 2024. godine)

Cilj je bezbednost na putevima, a ne kontrola ponašanja.

Ali da li se može zloupotrebiti?

Da. Sama tehnologija može biti zloupotrebljena ako se preduslovi promene.

Mogući rizici (teorijski – ali realni):

• Praćenje stila vožnje (brzina, ubrzanje, pauze)
• Premije osiguranja zasnovane na ponašanju
• Detaljno praćenje obrazaca putovanja
• Ograničenja funkcija (npr. brzina, područja, vremena)
• Pristup vlasti putem zakona ili vanrednih situacija

Tehnologija to omogućava – zakon i etika određuju da li se to dešava.

Da li vas automobil već prati?

U praksi: malo – ali indirektno.

Primeri:

• Automobil zvučno signalizira ako prebrzo vozite
• Može da interveniše i koči
• Može da odbije vožnju ako su bezbednosni sistemi onemogućeni
• Može da evidentira greške i događaje

Ali:

• Ne izdaje kazne
• Ne prijavljuje automatski policiji
• Ne „kažnjava“ vas zakonski,
• još ne

A šta je sa osiguravajućim društvima?

Evo najkonkretnijeg razvoja:

• Osiguranje „Plaćaj koliko voziš“ već postoji
• Podaci se mogu koristiti za:

1. Popuste za dobru vožnju
2. Veće premije za agresivnu vožnju

Šta nas štiti od zloupotrebe?

U Evropi (EU):

• GDPR: ograničava način korišćenja podataka
• Obaveza saglasnosti
• Ograničeno skladištenje podataka
• Pravo na pristup i brisanje

Ali:

• Pravila se mogu promeniti
• Mogu se uvesti izuzeci (npr. bezbednost, klima, saobraćaj)

Najvažnije pitanje nije o tehnologiji – već o moći.

Veštačka inteligencija u automobilima se na kraju svodi na:

Ko je vlasnik podataka? Ko postavlja pravila? I šta će postati „normalno“?

Tehnologija je neutralna.

Njene primene su političke, ekonomske i kulturne.

Kratak zaključak

• Veštačka inteligencija u automobilima je prvenstveno razvijena radi bezbednosti
• U mnogim novim automobilima već prati vozača
• Može se zloupotrebiti ako se promene zakoni i nadzor
• Danas postoje zaštite, ali nema garancija za budućnost